Kada se plastenik podigne, ako se proizavodnja odvija na zemlji treba uraditi analizu zemljišta. Analiza zemljišta može da se uradi i pre podizanja plastenika ako je površina gde je predviđeno da bude plastenik dovoljno ravna i ne zahteva nivelaciju i time mešanje zemlje.Zemljište mora da ima dobar vodno vazdušni režim,da je rastresito da nije podvodnoi i da nije zakorovljeno. Za agrohemijsku analizu uzimaju se uzorci zemljišta. Mesta na kojima se uzimaju uzorci treba da budu ravnomerno cik-cak raspoređena po celoj parceli. Prosečan uzorak sastavljen je od većeg broja pojedinačnih uzoraka i što ih više ima dobiće se realnija i tačnija analiza. Pre nego što se pristupi uzimanju uzoraka vizuelno se osmotri zemljište i po boji utvrdi da li je na posmatranoj parceli jedan ili više tipova zemljišta. Ako ima više tipova za svaki tip se radi posebna analiza.Dubina sa kojih se uzima uzorak je od 0 do 20 ili 30 cm i od 20 ili 30 do 40 ili 60 cm i to sa istog mesta.Uzorci se uzimaju sondama ili ašovom. Ašovom tako što se se isti zabode ceo a samo centralni deo širine oko 5cm ostavi a ostali deo odbaci. Nakon uzimanja pojedinačnih uzoraka pristupa se formiranju prosečnog uzorka,i to tako što se svi pojedinačni uzorci izruče na karton i izmešaju i usitne.Nakon toga se pristupa smanjivanju uzorka do količine od 1 kg što predstavlja prosečan uzorak. Treba znati da se uzorci uzimaju sa zemlišta na kojima mineralna đubriva nisu primenjena najmanje tri meseca pre uzorkovanja. Analizom se utvrđuju pH vrednost u vodi i kalijum hloridu,sadržaj humusa,sadržaj kalcijum karbonata,sadržaj amonijačnog i nitratnog azota, sadržaj ukupnog i lako pristupačnog fosfora i kalijuma. Takođe treba uraditi i analizu mikroelemenata bora, cinka, molibdena, bakra, gvožđa. Kada je voda upitanju pre svega treba utvrditi izdašnost bunara, i da li u najtoplijim danima može da obezbedi dovoljno vode.Voda mora da bude odgovarajućeg kvaliteta i po hemijskom sastavu te se zbog toga i rade analize koje pored ostalog određuju i pravljenje recepta ishrane ili prihrane biljaka.
Analizom se utvrđuju EC i pH vrednost vode zatim sadržaj amonijaka, kalijuma, natrijuma,kalcijuma, magnezijuma, nitrata, hlora, sumpora, hidrokarbonata, fosfora, gvožđa, mangana, cinka, bora, bakra, molibdena i silicijuma. Posebno je važan EC jer vrednost elektroprovodljivosti (EC) ograničava proizvodnju i utiče na korišćenje vodotopivih đubriva. Za plasteničku proizvodnju poželjno je da EC bude do 1 mS/cm. Isto tako važni su sadržaji natrijuma i hlora kojih nije pogodno imati više od 3mm/l. Naravno mogu da se koriste vode sa višim vrednostima ali nećemo ostvarivati maksimalne prinose i naravno može da se koristi za manje osetljive biljke.