Cena izgradnje plastenika u Srbiji

Издвојено

CENE PLASTENIKA

Kada se govori o ceni plastenika, treba biti iskren i reći da to zavisi od niza stvari. Kao prvo treba napraviti podelu troškova na celokupan projekat podizanja plastenika, na samu konstrukciju, na opremu u plasteniku, i sredstva za sam početak proizvodnje.

cena plastenika

Naš savet je da pre nego što se uopšte uđe u projekat podizanja plastenika sagledaju potpuno svi troškovi. Kako nam je cilj da ovaj sajt pre svega pomogne svima koji žele da ozbiljno udju u ovaj ekonomski vrlo isplativ posao, a posle toga i da prodajemo i gotove plastenike, opremu i znanje, krenućemo redom. Наставите са читањем

Staklenici,šta nudimo

Proizvodnja u zaštićenom prostoru bilo da se radi o staklenicima ili plastenicima, poslednjih godina postaje jedina sigurna proizvodnja.Razlog za to je u činjenici, da u takvim objektima mogu u potpunosti da se kontrolišu mikroklimatske prilike.Kada je reč o proizvodnji na otvorenom,moramo istaći da je takva proizvodnja, sve više na udaru ekstremnim vremenskim prilikama, kao što su jake i česte kiše praćene jakim vetrom,duge suše i izuzetno visoke temperature.jaki mrazevii ili sneg. U takvim uslovima gotovo da je postalo nemoguće proizvesti kvalitetnu i zdravstveno ispravnu hranu.Svakako najsavremeniji oblici zaštićenog prostora su staklenici, ili kako se u poslednje vreme sve  češće nazivaju, staklene bašte.

Staklene bašte ali i plastenici omogućavaju sigurnu proizvodnju povrtarskih ali i voćarskih biljnih vrsta.Istovremeno u ovakvim objektima se mogu postići dobri rezultati kako u pogledu veličine prinosa,tako i pogledu kvaliteta proizvoda.

Uopšte zaštićeni prostor omogućava proizvodnju u toku cele godine i  zadovoljenje 3 K standarda ( KVANTITET,KVALITET,KONTINUITET).

Da bi se u staklenicima,sve ovo ostvarilo, potrebna su optimalna rešenja u pogledu kvaliteta objekata,instalacija,tehnologije.Postoje mnogi izazovi u ovoj proizvodnji,a iz dana u dan sve više je inovacija i sve je veći napredak.Dostignut je visok stepen automatizacije,a uz pomoć računara se prate i kontrolišu svi parametri,procesi i radnje u proizvodnji.Pronalaze se sve bolja rešenja u pogledu korišćenja svetlosti,grejanja,hlađenja i navodnjavanja objekata, kao i monitoringa biljaka.Međutim bez obzira na sve ovo, ljudski faktor,a pre svega znanje postaju presudni za postizanje uspeha jednog ovakvog objekta, odnosno proizvodnje.Nove tehnike i tehnologije, kao i njihova implementacija su preduslov moderne proizvodnje u staklenim baštama, a time i visokih prinosa i kvaliteta proizvoda.Da bi se sve ovo ostvarilo neko mora da preuzme odgovornost i da vas vodi kroz celokupni proces od idejnog plana,izrade situacionog plana,izrade glavnog projekta i biznis planova,Naravno na ovome se naša uloga i usluga ne završava,spremni smo i raspolažemo znanjem, da možemo da ponudimo i realizaciju projekta, odnosno izgradnju objekata,instaliranje  celokupne opreme,povezivanje svih  instalacija i obuku.Našu pomoć ćete imati i kod,izbora biljnih vrsta i hibrida koje ćete gajiti,kod tehnologije gajenja i vođenja procesa proizvodnje.Takođe vam nudimo i servis, tj tehničku službu osposobljenu da izvede brzo i kvalitetno sve intervencije i obezbedi kontinuitet u vašem poslovanju. Razvoj IT tehnologije omogućava vam da  gde god  bili i u bilo koje vreme možete da pratite i  sva dešavanja u vašem objektu,sve procese i sve parametre koji se mere.

Na kraju da zaključimo da smo sa vama partneri,da vaš projekat smatramo i našim,da vaš uspeh smatramo i našim,

Sa nama nikada nećete biti sami.

 

Subvencije

Poštovani čitaoci,

želja nam je da proizvodnja u zaštićenom prostoru bude sve respektabilnija.Naravno ne samo kada je reč o površinama,već i o kvalitetu objekata u kojima se proizvodi.Zbog toga ćemo na sajtu u rubrici NOVOSTI,čitaoce, odnosno posetioce sajta upoznati sa mogućnostima korišćenja subvencija za podizanje plastenika,staklenika i svih drugih objekata zaštićenog prostora..Pratćemo sve subvencije počevši od onih lokalnih,pa preko pokrajinskih i nacionalnih, do subvencija koje se sa velikim nadanjima očekuju iz predpristupnih fondova evropske unije.Ovo su i najveće subvencije i  za njih će važiti najstroži kriterijumi,a u javnosti su poznati kao IPARD FONDOVI.U daljem tekstu upoznaćemo vas šta se može očekivati iz ovih fondova a tekst je  preuzet od teksta koji je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije istaklo na brošuri koja pruža opšte informacije o predstojećim merama podrške ovog ministarstva u oblasti ruralnog razvoja koje se konfinansiraju sredstvima Evropske Unije.

„Javna podrška iznosi minimum 50% i maksimalno 60% ukupnih prihvatljivih troškova(65% za mlade poljoprivrednike-mladje od 40 godina u trenutku podnošenja zahteva;70% u planinskim oblastima).“

„ Prava na subvencije imaju poljoprivredna gazdinstva sa 500-10 000m2 zaštićenog prostora ili 0,5-50 ha otvorenog prostora za proizvodnju povrća.

Subvencije se koriste za:

  • Kupovinu traktora(do 100 KW) mašina i opreme
  • Izgradnju/proširenje/renoviranje/modernizaciju zaštićenog prostora;opremu i/ili materijal za proizvodnju povrća i sakupljanje,hortikulturu i rasadničku proizvodnju.
  • Ulaganje u sisteme za navodnjavanje koristeći površinske i podzemne vode,uključujući pumpe,cevi,ventile i prskalice.

 

Minimalni i maksimalni iznos povraćaja sredstava:

Za voće,povrće i ostale useve:

Minimalno:10 000 evra; Maksimalno: 700 000 evra“

 

Ono što je najveći problem kod nacionalnih i ipard fondova je što se prvo realizuje investicija,a onda se vrši povraćaj sredstava.Za ove projekte za iznose preko 50 000 evra biće potrebna izrada zahtevnih biznis planova.

 

 

Објављено под Novosti

Dopunsko osvetljenje u plastenicima

U našim krajevima, jedan od ograničavajućih faktora za zimsku proizvodnju jeste nedostatak svetlosti.Otuda najčešće se sa ranom zimskom proizvodnjom započinje krajem januara i početkom februara, tako da je početak berbe najčešće gajenih biljnih vrsta onda  kada već ima dovoljno sunčeve svelosti.Ovo se odnosi i na krastavac, i na paradajz i na papriku.U regijama gde ima dovoljno sunčeve svetlosti, početak proiizvodnje paradajza je u Septembru ili Oktobru,početak berbe je u Decembru a  bere se do Jula.Zbog investicija i utroška energije dodatno odnosno dopunsko osvetljenje zaštićenog prostora se koristi u proizvodnji ,cveća,rasada,a poslednjih desetak godina i u proizvodnji povrća..Period dopunskog osvetljenja je  2 do 3 meseca, a cilj je da se obezbedi 14 do 16 sati dnevne svetlost,odnosno da se u uslovima kratkog dana obezbede povoljni uslovi za rast i razviće biljaka dugog dana.Upravo zbog toga dopunsko osvetljenje se primenjuje kod biljaka dugog dana.Za dopunsko osvetljenje mogu se koristiti i obične volframske sijalice,halogene sijalice,živine i natrijumske   lampe.Uopšte ove lampe treba da daju talasne dužine i intezitet svetlosti što sličniji onoj koja je povoljna za rast i razviće biljaka.Dopunsko osvetljenje treba da bude što ravnomernije da ne bi došlo do neujednačenog rasta biljaka.

   Dopunsko osvetljenje je prvo počelo da se koristi u proizvodnji cveća a zatim i u proizvodnji paradajza, koji je i po površini na kojoj se koristi veći od ostalih povrtarskih useva.Dopunsko osvetljenje se u proizvodnji paradajza koristi više od 10 godina i započeto je u Holandiji.Dopunsko osvetljeje svakako iziskuje dodatne investicione troškove i povećanje troškova električe energije,ali kroz više prinose i povećanje cene prodaje proizvoda dolazi se do ekstra prihoda.Ono što je svakako i najbitnije jeste da primenom dodatnog osvetljenja u plastenicima se još više gubi predznak sezonske proizvodnje.

Istraživanja u pravcu korišćenja dopunske svetlosti su velika i tradicionalne načine osvetljenja zamenjuju novi. Led diode su od 2008 postale budućnost dodatog osvetljenja u zaštićenom prostoru i danas se koriste u tu svrhu.

 

Obogaćivanje ugljendioksidom-gasovanje

Sastav vazduha u plastenicima i staklenicima je isti kao i u atmosferi.Najzastupljeniji je azot,zatim,kiseonik i ugljen dioksid.Savremeni objekti zaštićenog prostora omogućavaju zahvaljujući opremi ,mernim instrumentima ne samo kontrolu nego i upravljanje sastavom vazduha.Za proces fotosinteze tj stvaranje organske materije biljke koriste ugljen dioksid.Sadržaj ugljen dioksida u atmosferi i u zaštićenom prostoru je oko 0,03% po nekim istraživanjim oko 0,034% ili 340 ppm.Da bi biljke postigle maksimalnu produkciju organske mase, potrebno je da koncentracija ugljen dioksida bude 800 do 1000 ppm, odnosno do 0,1%.Treba ipak istaći da za različite biljne vrste optimalna količina CO2 za fotosintezu je različita,i da na povećanje koncentracije ugljen dioksida različite biljne vrste različito reaguju.Gasovanje omogućava povećanje prinosa,jer biljka postaje bujnija,listovi postaju intenzivno zeleni i krupniji,a ubrzava se obrazovanje generativnih organa(cvetovi postaju krupniji,intenzivnije boje,bolje se formiraju plodovi).Upravo zbog svega navedenog povećanje prinosa kod paradajza može biti 20 do 30% i u mnogim objektima zaštićenog prostora gasovanje postaje redovna agrotehnička mera. Neke agrotehničke mere povećavaju sadržaj CO2 jedna od tih mera je obilno đubrenje stajnjakom,jer se  razlaganjem organske materije oslobađa CO2.Ipak ako govorimo o kontrolisanom povećanju sadržaja ugljen dioksida u zaštićenom prostoru onda se to postiže dodavanjem čistog CO2 ili dodavanjem produkata sagorevanja koji imaju visok sadržaj CO2.Čist CO2 može da se koristi iz čeličnih boca pod pritiskom u tečnom stanju, ili može da se koristi suvi led, gde je ugljen dioksid u čvrstom stanju i već na sobnoj temperaturi isparava.Za dodavanje gasa iz čeličnih boca tj rezervoara potrebna je distributivna mreža tj cevi koje imaju otvore nešto slično kao sistemi za navodnjavanje kap po kap.Svakako bilo koji od ovih načina da se koriste veoma je skupo posebno je visoka cena mernih instrumenata u cilju dobre kontrole.Mera obogaćivanja proizvodnog prostora ovim gasom je jedna od poslednjih mera koje počinju da se sptovode u cilju povećanja prinosa.

Sa gasovanjem se počinje u ranim jutarnjim satima a završava pred zalazak sunca, znači odvija se kad i proces fotosinteze.Primena noću i pri slaboj osvetljenosti kada nema procesa fotosinteze dovodi do nekroza listova i oštećenja biljaka što se najviše manifestuje na vegetativnim kupama, a biljke tj njeni vrhovi izgledaju kao da su skuvani.Ovo se dešava kod korišćenja kalorifera za grejanje u plastenicima noću što dovodi do povećanja  koncentracije ugljen dioksida, pa kako nema fotosinteze dolazi do napred navedenih promena na biljkama.Za gasovanje je bitno da plastenik tj staklenik odnosno krovni ili bočni otvori na njima u toku dana budu zatvoreni ili vrlo malo otvoreni, što znači da je ova mera gotovo ne izvodljiva kada je plastenik potpuno otvoren tj leti kada su visoke dnevne temperature.

Projekat Nova Pazova

U Novoj Pazovi podignut je plastenik tunelskog tipa.Plastenik je površine 90 kvadrata.

Dužina 18m,

Širina 5m,

Visina 2.5m

Razmak između stubova tj lukova 1,5m.

Konstrukcija je pocinkovana sa dvokrilnim vratima koja se otvaraju prema spoljašnjoj sredini i oko centralnog  središnjeg stuba.

Plastenik nije predviđen za gajenje tzv kačenih biljnih vrsta kao što su indeterminantan paradajz,krastavac itd.,jer nema nosače kulture, ali ni čvrstinu da može da drži napred navedene biljne vrste.Pokrivka plastenika je jednoslojna folija od 150 mikrona.

parcela na kojoj se podiže plastenik

razmeravanje

izbušene rupe za stubovepripreme zapodizanje plastenika

urađene betonske stope

unutršnjost plastenika

koridor kroz plastenik

betonske stope i ramska konstrukcija

sistem rasprskivača u plasteniku

spoljašnjost plastenika

čelo plastenika

salata u fazi berbe u plasteniku

 

 

 

Projekat Sopot

U sklopu projekta ZELENI PRSTEN koji je u 2013.godini realizovao grad Beograd,podignut je plastenik površine 1920 kvadrata.Radi se o tzv SPID modelu plastenika koji je sledećih karakteristika.

Širina:19,2m (2 puta 9,6 m).

Dužina:  100 m.

Visina: 5,60 m.

Visina do oluka: 4 m.

Razmak između stubova 2 m.

Plastenik je pokriven duplom folijom  u koju se između dva sloja uduvava vazduh pomoću dva elektromotora.Na bočnim stranama je jedinačna folija,i anti insekt mreža, koja sprečava ulazak insekata kada se otvore bočne strane plastenika.Otvaranje može biti ručno i automatsko,a to se postiže aktiviranjem automatskog režima pomoću kompjutera.Otvaranje i zatvaranje bočnih strana se se vrši na osnovu parametara koje daje meteorološka stanica  na plasteniku odnosno sonde u plasteniku.Ti parametri su visoka temperatura i visoka relativna vlašnost vazduha u plasteniku,odnosno jak vetar i početak padavina.Čela plastenika su od polikarbonata i na čelima su dvoja klizna vrata.

zemljani radovi

zemljani radovi (2)

 

nivelacija terena

postavljanje konstrukcije (2) (1)

postavljanje konstrukcije (3)

konstrukcija

završen plastenik

završen plastenik (2)

zavrsen plastenikčelo plastenika (2)

unutrašnjost plastenika