NAJBOLJA LOKACIJA ZA PLASTENIKE

Mnogo faktora utiče da plastenik, i opšte bilo koji objekat zaštićenog prostora ima dobru proizvodnju i po kvalitetu, i po kvantitetu, da se u njemu racionalno troše energenti i na kraju ono što je i najvažnije da bude ekonomski isplativ. Svakako vrlo važnu ulogu u napred navedenom ima i izbor lokacije za podizanje plastenika, te upravo zbog toga ovom pitanju treba posvetiti dovoljno pažnje. Dugo se verovalo da je samo kvalitet zemljišta dovoljan razlog da se na određenoj lokaciji podigne plastenik. Pojavom veštačkih podloga i njihovom masovnom upotrebom pre svega u Holandiji došlo se do toga da plastenik možete podići na zemljištu bilo kojeg kvaliteta(naravno ako biljke gajite u supstratu, kamenoj vuni, kokosovom vlaknu ili bilo kojoj drugoj vrsti veštačke podloge). Gajenje na veštačkoj podlozi posebno ako se radi u olucima, anulira još jedan bitan faktor ako se proizvodnja odvija na zemlji, a to je visina podzemnih voda. Najmanja dubina na kojoj treba da se nalazi podzemna voda je 1,5m, ako je u višim slojevima zemljište je hladno oštećuje se korenov sistem i gajene biljne vrste kasnije počinju da sazrevaju. Kada smo već pomenuli vodu onda moramo istaći da je to možda i najvažniji faktor pri izboru lokacie za podizanje plastenika. Voda mora da bude pre svega dobrog kvaliteta(EC,pH,Na,Cl,karbonati), pri tome su mnogo strožiji kriterijumi za proizvodnju na veštačkoj podlozi u odnosu na proizvodnju na zemlji, takođe vode mora biti u dovoljnoj količini. Da bi imali uvek dovoljne količine vode u plastenicima se često postavljaju veliki rezervoari koji služe kao rezerva kod velikih potrošnji odnosno uglavnom se voda za navodnjavanje i uzima iz njih jer se u njima voda i zagreje odnosno natalože se neki metali poput recimo gvožđa. Zaštićen prostor treba podići na određenoj udaljenosti od glavnih saobraćajnica najmanje 100m ili industrijskih zagađivača barem 1000m ali vodeći računa o dominantnom pravcu vetra koji se tu pojavljuje. Poželjno je da je objekat u okruženju zelenila jer je bolja onda i mikroklima tj. temperatura i relativna vlažnost vazduha. Ako postoji i neki drvored koji pri tom ne pravi senku u objektu, zaštitili smo isti od jakih udara vetra i istovremeno od snižavanja temperature usled jakih udara vetra u toku zime. Zakloni od vetra mogu biti i sam reljef tj. postojanje brežuljaka, ali i građevinski objekti. Ako nema bilo kakvog zaklona plastenik treba postaviti u liniji pravca dominantnog vetra. Plastenik ne sme biti ispod dalekovoda, odnosno mora oko 15m biti udaljen od njega. Teren za podizanje plastenika treba biti ravan na zemljištu koje je raščišćeno i iznivelisano. Poprečni nagib nije dozvoljen, dok po dužini taj nagib može biti maksimalno do 2%, ali se preporučuje da iznosi do 0,4% ili na 100m, da je razlika u visini 40cm. Orjentacija plastenika treba da bude sever-jug, odnosno ako plastenik ima samo jedan brod orjentacija može biti i drugačija. Plastenik na kraju treba biti blizu puteva sa tvrdom podlogom da bi u svakom trenutku bio moguć pristup, kao i električnoj mreži da bi se u objektu  uvela struja.