ISHRANA BILJAKA I NAVODNJAVANJE U PLASTENICIMA
U plasteničkoj proizvodnji mogu odvojeno ili istovremeno da se odvijaju ova dva procesa. Ako se odvijaju istovremeno, proces nosi naziv fertiirigacija, ili često nešto kraće fertigacija. Da bi voda bila dobra za navodnjavanje mora da ispunjava određene standarde. Prvi od njih je elektroprovodljivost ili skraćeno EC.
To znači koliko u vodi ima rastvorljivih soli pre svih NaCl odnosno kuhinjske soli, mada tu mogu biti i drugi hloridi (CaCl,MgCl) ili sulfati natrijuma ili magnezijuma. Mereno na temperaturi od 25oC voda pogodna za sve vidove povrtarske proizvodnje ima manje od 0,5 EC, sadrži manje od 1,5 mmol/l Na i Cl. Ako je vrednost EC 0,5 – 1,0 i sadržaj Na i Cl 1,5-3,0 voda nije pogodna za biljne vrste sa ograničenom zapreminom korena i gde nema dovoljne drenaže. Proizvodnja može da se odvija i kad su vrednosti EC 1,0 – 1,5 ali već sa nekim ograničenjima, dok voda sa vrednostimaEC iznad 1,5 se nepreporučuje za navodnjavanje u zaštićenom prostoru,već samo na otvorenom. Jedinice u kojima se izražava elektroprovodljivost je mikro Simens. Drugi važan parametar kvaliteta vode za navodnjavanje je pH vrednost. Rastvor kisele reakcije oko 5,5 je pogodan za biljke. Oba parametra se proveravaju pri svakom navodnjavanju. Pored EC i pH vrednosti, na početku svake sezone radi se kompletna fizičko-hemijska analiza vode (sadržaj mikroelemenata), ali i mikrobiološka analiza(prisustvo nematoda i virusa). Na osnovu fizičko-hemijske analize prave se recepti za ishranu i to za sve faze razvića i posebno za zimsku odnosno letnju proizvodnju. Za pravljenje recepata za ishranu bitni su i način gajenja (zemlja,različite vrste i oblici supstrata),mikroklima itd. Koliko će se često raditi analize vode zavisi od izvorišta vode i njegove stabilnosti. Nekad je potrebno i više puta u sezoni kod recimo korišćenja vode iz vodotokova i stajaćih voda.Idealna temperatura vode bi bila oko 20oC. Ako se koriste sopstveni vodozahvati gde je temperatura vode oko 12 do 14oC to se postiže čuvanjem vode u velikim rezervoaru ili rezervoarima u koje voda dolazi iz izvorišta. Uloga ovih rezervoara je da osim rezerve već zagrejane vode i sigurnosti u proizvodnji ako nastanu problemi na izvorištu omoguće taloženje krupnijih čestice mehaničke nećistoće, gvožđa itd. Pri projektovanju plastenika vodi se računa da rezervoar omogući nesmetano navodnjavanje u toku celog dana. Veoma je važno da postoje filteri za prećišćavanje vode posebno kod voda sa otvorenih vodotokova. Sam proces fertigacije se odvija se pomoću kompjutera ili „jedinice“ za navodnjavanje koja na osnovu napravljenog recepta i željenih pH i EC vrednosti, meša rastvorena različita jedinačna ili kompleksna đubriva iz dva različita tanka, u određenom odnosu sa vodom i u različitom intervalu uslovljenim sunčevom radijacijom ili vremenskim tajmerom pušta u plastenik preko laterala i ubodnih kapljača svakoj biljci. Kod ovakvog sistema karakterističnog za proizvodnju na veštačkoj podlozi skuplja se i odced iz biljaka (deo rastvora koji biljka nije iskoristila) meri i na osnovu merenja pH EC i količine menja sistem ishrane (broj navodnjavanja tj učestalost i vreme trajanja navodnjavanja). Kod proizvodnje na zemljii takođe se koriste jedinice za navodnjavanje i sistem kap po kap bez ubodnih kapljača, ali se najčešće umesto jedinica koriste dozatroni ili venturijeve cevi.Imajući u vidu sve napred navedeno vrlo je važno da se pre početka gradnje plastenika ustanove kapacitet i izdašnost izvorišta vode,zatim kvalitet vode, koji ima presudan značaj kod izbora biljne vrste koju ćemo gajiti, odnosno da li ćemo je gajiti u hidroponiji ili zemlji.
