Sastav vazduha u plastenicima i staklenicima je isti kao i u atmosferi.Najzastupljeniji je azot,zatim,kiseonik i ugljen dioksid.Savremeni objekti zaštićenog prostora omogućavaju zahvaljujući opremi ,mernim instrumentima ne samo kontrolu nego i upravljanje sastavom vazduha.Za proces fotosinteze tj stvaranje organske materije biljke koriste ugljen dioksid.Sadržaj ugljen dioksida u atmosferi i u zaštićenom prostoru je oko 0,03% po nekim istraživanjim oko 0,034% ili 340 ppm.Da bi biljke postigle maksimalnu produkciju organske mase, potrebno je da koncentracija ugljen dioksida bude 800 do 1000 ppm, odnosno do 0,1%.Treba ipak istaći da za različite biljne vrste optimalna količina CO2 za fotosintezu je različita,i da na povećanje koncentracije ugljen dioksida različite biljne vrste različito reaguju.Gasovanje omogućava povećanje prinosa,jer biljka postaje bujnija,listovi postaju intenzivno zeleni i krupniji,a ubrzava se obrazovanje generativnih organa(cvetovi postaju krupniji,intenzivnije boje,bolje se formiraju plodovi).Upravo zbog svega navedenog povećanje prinosa kod paradajza može biti 20 do 30% i u mnogim objektima zaštićenog prostora gasovanje postaje redovna agrotehnička mera. Neke agrotehničke mere povećavaju sadržaj CO2 jedna od tih mera je obilno đubrenje stajnjakom,jer se razlaganjem organske materije oslobađa CO2.Ipak ako govorimo o kontrolisanom povećanju sadržaja ugljen dioksida u zaštićenom prostoru onda se to postiže dodavanjem čistog CO2 ili dodavanjem produkata sagorevanja koji imaju visok sadržaj CO2.Čist CO2 može da se koristi iz čeličnih boca pod pritiskom u tečnom stanju, ili može da se koristi suvi led, gde je ugljen dioksid u čvrstom stanju i već na sobnoj temperaturi isparava.Za dodavanje gasa iz čeličnih boca tj rezervoara potrebna je distributivna mreža tj cevi koje imaju otvore nešto slično kao sistemi za navodnjavanje kap po kap.Svakako bilo koji od ovih načina da se koriste veoma je skupo posebno je visoka cena mernih instrumenata u cilju dobre kontrole.Mera obogaćivanja proizvodnog prostora ovim gasom je jedna od poslednjih mera koje počinju da se sptovode u cilju povećanja prinosa.
Sa gasovanjem se počinje u ranim jutarnjim satima a završava pred zalazak sunca, znači odvija se kad i proces fotosinteze.Primena noću i pri slaboj osvetljenosti kada nema procesa fotosinteze dovodi do nekroza listova i oštećenja biljaka što se najviše manifestuje na vegetativnim kupama, a biljke tj njeni vrhovi izgledaju kao da su skuvani.Ovo se dešava kod korišćenja kalorifera za grejanje u plastenicima noću što dovodi do povećanja koncentracije ugljen dioksida, pa kako nema fotosinteze dolazi do napred navedenih promena na biljkama.Za gasovanje je bitno da plastenik tj staklenik odnosno krovni ili bočni otvori na njima u toku dana budu zatvoreni ili vrlo malo otvoreni, što znači da je ova mera gotovo ne izvodljiva kada je plastenik potpuno otvoren tj leti kada su visoke dnevne temperature.