Vrlo često postavljano pitanje jeste kolika je optimalna površina plastenika,odnosno koja  je to minimalna površina ekonomski isplativa.Niko pravi odgovor na ovo pitanje ne može da da, jer to zavisi od mnogo faktora.Ipak je najviše uslovljen namerom vlasnika objekta u smislu ozbiljnosti proizvodnje i investicionim mogućnostima,a stim u vezi nivoom opreme i stepenom automatizacije.

Ako bi smo ovo pitanje razmatrali kroz aspekt porodičnog posla ili kako se sada to popularno zove porodičnog biznisa, onda su to površine od 500 do 1000 kvadrata po radno sposobnom članu domaćinstva.Naravno to zavisi i od gajene biljne vrste jer nije isti stepen angažovanja radne snage kod zelene salate,paprike ili paradajza.Svakako vrlo važan detalj u ovom segmentu jeste i iskustvo radnika,tj da li su početnici ili se već kraći ili duži niz godina bave ovom proizvodnjom.U svakom slučaju za porodičan posao za domaćinstvo koje ima pet ili šest radno sposobnih članova neka optimalna površina je oko 40 ari ,odnosno 4000 kvadrata.Ovde svakako treba istaći da je ovo slučaj kada je plastenička proizvodnja osnovna delatnost svih članova domaćinstva,a ne dopunska delatnost.

Kod plastenika koji su veći i koji su u statusu pravnog lica situacija je malo drugačija.Neke optimalne površine su preko pet hektara,jer u tom slučaju moguće je predstavljati važan faktor na tržištu i biti sposoban  obezbediti izvoz posebno u pogledu kontinuiteta ,odnosno omogućiti kupcu dovoljne i dogovorene količine u sezoni.Svi plastenici u Srbiji upravo imaju taj problem, jer ne sumnjivo mogu da proizvedu dobar kvalitet robe, značajne tj visoke  prinose. Kada o ovom pitanju govorimo pre svega se misli na rusko tržište gde mi naše povrće jedino i možemo da izvezemo. Zabluda je da naše povrće može da završi u EU pored tako velikih površina pod zaštićenim prostorom koje imaju Holandija, Francuska, Italija, Poljska ili Španija,odnosno vrlo povoljnih klimatskih uslova za proizvodnju ranog povrća  kakve imaju Španija,Grčka ili Turska. U ovakvim plastenicima  u zavisnosti od stepena automatizacije i iskustva, radnik može uspešno da pokriva i 1500 kvadrata, u jednoj zahtevnoj proizvodnji kakva je proizvodnja visokih (indeterminantnih) hibrida paradajza.

Na kraju vrlo važno je reći da što je plastenik veći njegova cena po kvadratu je sve manja,a ekonomska isplativost sve veća.