Zemljišta za plastenike treba da bude ocedno da može lako da propusti višak vode u dublje slojeve. Takodje prilikom nivelisanja pravi se blagi pad na jednu stranu ako je plastenik dužine do 80 m, odnosno blagi pad na dve strane ako je duži od 80 m, pri čemu je staza tj. ulaz u plastenik na sredini bočne strane. Ovaj model prati i sama konstrukcija tj. blago je nagnuta na jednu stranu kod manjih odnosno na dve strane kod većih dužina plastenika. Sve ovo ima za cilj da se odvede suvišna voda kako iz plastenika tako i sa plastenika. Ova voda se najčešće skuplja u tzv. upojne jame. Posebna pažnja sa odvodjenjem suvišne vode iz plastenika se posvećuje pri gajenju na veštačkim podlogama, gde se koristi značajno veća količina vode. Da pri korišćenju većih količina vode ne stvorimo blato a samim tim i loše uslove za rad sa jedne i zbog isparavanja te vode i prevelike vlažnosti vazduha a time i povoljne uslove za razvoj bolesti sa druge strane u plastenicima se radi drenaža. Cilj je odvesti suvišnu količinu vode, i stvoriti bolji toplotni režim. Ovo se postiže postavljanjem različitih vrsta oluka, kanalica, ali pravljenjem kanala.
Svakako najbolji efekat se postiže postavljanjem oluka.Oluci mogu biti viseći na visini oko 80 cm od zemlje i postavljeni na zemlji.U olucima su postavljeni i jastuci sa kockama u kojima se nalaze biljke.Jastuci i kocke mogu biti od kamene vune ili kokosovog vlakna.Na jastucima u najnižim tačkama se prave otvori kroz koje izlazi suvišna voda,upravo ta suvišna voda se koristi za merenja bilo procenta iskorišćenja hrane i vode odnosno njenog kvaliteta merenjem pH i EC vrednosti. Uzimanje oceda za kontrolu napred navedenih parametara se vrši na mernim stanicama tj na delovima oluka i plastenika koji se predvide za to.Sva preostala drenaža se odvodi do kanala na čelima plastenika,a odatle u upojne jame.U upojnim jamama se može skupljati samo drenaža i ako se tako radi ista se posle dezinfekcije ponovo vraća u sistem ishrane uz dodatak đubriva do potrebne i željene pH i EC vrednosti.Iz upojne jame drenažna voda može da se koristi za prihranu drugih biljaka mahom vrsta koje nemaju iste bolesti kao biljne vrste koje gajimo u plasteniku.
Drenaža može biti i od plastičnih kanalica koje se postavljaju po zemlji i koje takođe odvode suvišnu vodu do kanala na čelima plastenika tj. šahti na čelima odakle se pumpama izbacuju u u upojne jame.
Pravljenjem kanala širine oko 10 cm i iste dubine posebnim mašinama iz Holandije sa blagim nagibom prema čelu ili čelima plastenika,takođe se može se odvesti suvišna voda. Ovi kanali pokrivaju se debljim folijama tako da dve trećine folija budu na jednoj a jedna trečina na drugoj strani.Strana gde ima dve trećine je tako napravljena od strane mašine da jeblago nagnuta ka kanalu i na taj deo se postavlja jastuk sa kockama i u njima posađenim biljkama. Preko pomenute folije kojom je prekriven kanal postavlja se perforiran bužir koji sprečava obrušavanje kanala, a preko svega toga bela folija preko cele površine plastenika i onda se ređaju jastuci na mestu koje smo predhodno opisali.I ovde se postavljaj drenažne stanice u kojima se skuplja oced koji služi za kontrolu proizvodnje tj procenta iskorišćenja hraniva.