Za postizanje vrhunskih rezultata u proizvodnji povrća, cveća i aromatično- začinskog bilja potrebno je proizvoditi rasad po najvišim standardima kako u pogledu fitosanitarne ispravnosti tako i po biološkim osobinama i fiziološkom stanju. Greške koje nastanu u proizvodnji rasada gotovo da ne mogu da se isprave u kasnijim fazama, bez obzira na sav trud i sva materijalna sredstva uložena u proces proizvodnje. Da bi se uspešno proizveo rasad potrebno je ispuniti neke osnovne činioce.Preduslov za ispunjavanje tih činilaca jeste dobar i kvalitetan objekat, gde je moguće kontrolisati uslove proizvodnje.
Jedan od osnovnih uslova za proizvodnju rasada je temperatura vazduha. Optimalne temperature vazduha zavise od biljne vrste i fenofaze razvoja biljaka.Za toploljubive biljke optimalne dnevne temperature su 22oC do 25oC,dok su noćne nešto niže od 18oC do 20oC.Kod salata od faze do faze u zavisnosti da li je sunčan ili oblačan dan optimalne temperature su danju od 12oC do 20OC noću od 8oC do 12oC.
Relativna vlažnost vazduha je je opet uslovljena i vremenom i biljnom vrstom kao i fenofazom razvića biljaka,ali se okvirno kreće od 75 do 85%.Bitan faktor u proizvodnji rasada je kvalitet svetlosti, jačina svetlosti i dužina trajanja svetlosti(dužina dana).Zbog toga vrlo često treba dopunsko osvetljenje, posebno u periodu decembar- januar,kada može doći i do izduživanja rasada usled nedostatka svetlosti.Ako ne postoji mogućnost dopunskog osvetljenja treba smanjiti broj biljaka postavljenih na metar kvadratni kako bi svaka od biljaka što efikasnije koristila svetlost.
Savremeni visoki plastenički objekti sa grejanjem, duplom folijom na naduvavanje,sa ventilatorima, bočnim ili krovnim otvaranjem, termoskrin folijama i adekvatnim navodnjavanjem omogućavaju potpunu kontrolu uslova i time lakše dobijanje rasada zadovoljavajućeg kvaliteta.Sve ovo je još lakše ako regulisanje uslova u plasteniku vrši kompjuter.Naravno ovo ne znači da se dobar rasad ne može proizvesti i bez ovakvih uslova i u lošijim plastenicima,naprotiv mnogi proizvodjači u Srbiji proizvode rasad odličnog kvaliteta i u takvim objektima, ali uz mnogo veći rizik ,mnogo više rada i uz dugogodišnje iskustvo.
Rasad se može proizvodit na različite načine.Najstariji i nažalost još prisutan način je proizvodnja čupanog rasada u toplim lejama i plastenicima. Proizveden rasad se čupa i presadjuje sa golim korenom te su biljke podložne stresu kada se posade. Zbog toga sve više se rasad proizvodi u kontejnerima punjenim supstratom,koji omogućavaju ujednačen rast biljaka i izbegavanje stresa presadjivanjem na stalno mesto. Ovako dobijen rasad ranije dospeva za berbu i po pravilu daje veće prinose.Kontejneri se mogu koristiti više godina,jer se lako peru i dezinfikuju i omogućavaju veliko iskorišćenje objekta zaštićenog prostora.Kontejneri mogu biti od plastike i stiropora. Prvi su praktičniji(zauzimaju malo prostora i lako se peru),dugotrajniji i ne ošećuju ih glodari. Stiroporski kontejneri bolje zadržavaju vlagu i toplotu.Kontejneri mogu biti sa različitim brojem rupa od 40 za krastavce,lubenice i dinje,60 za paradajz i papriku,160 salatu, 209 za kupusnjače. Za proizvodnju sa pikiranjem (presadjivanje iz kontejnera u saksije različitih dimenzija od 6x6cm do10x10cm),mogu se koristiti na primer kod paradajza i paprike i kontejneri sa 104 rupa.Kod proizvodnje sa pikiranjem u prvim fazama potrebno je manje prostora, a time i manje prostora za grejanje.Kontejneri se pune supstratom koji mora biti potpuno sterilan tj bez patogene i semena korova,da je povoljnog odnosa pora za vazduh i vodu i da sadrži dovoljno hranivih materija za razvoj biljaka. Za pikiranje se koristi drugi supstrat nešto krupniji.
Kontejneri supstratom mogu da se pune ručno,ali i pomoću specijalnih mašina.Setva takodje može biti ručna i specijalnim sejalicama. Posle setve kontejneri se stavljaju na površinu zemlje prekrivenoj polipropilenskom podlogom JUTA da ne bi došlo do prodiranja korenčića u zemlju i kasnije kad se kontejneri uzimaju njihovog oštećenja.Vrlo često se kontejneri u plastenike postavljaju tako da budu malo uzdignuti zbog bržeg boljeg zagrevanja. Svakako najbolji način proizvodnje rasada je na pokretnim stolovima ispod kojih je postavljen sistem za grejanje i sistem za odvod suvišne vode posle zalivanja.Kadaje reč o navodnjavanju može biti tzv rampama za navodnjavanje,pomoću rasprskivača i ručno. Mora se voditi računa o kvalitetu vode za navodnjavanje koja ne sme da bude hladna i ne sme da sadrži veće količine hlora. Nega rasada se sastoji iz primene fungicida i insekticida kako bi se dobio potpuno zdrav rasad.
Specifičan vid proizvodnje rasada je u tresetnim kockama koje su obično veličine 3×3 do 7,5×7,5cm. Navodnjavanje se kod ovakvog sistema gajenja vrši potapanjem gde je pod napravljen tako da iz njega se pusti voda potopi sav rasad treset povuče vodu a višak vode se vrati ponovo nazad ili se takav postupak odvija na stolovima gde se hranljivi rastvor upušta u sistem kanala dovede u zonu korena.Kod ovakvog navodnjavanja nadzemni deo rasada je stalno suv, dok se vlažnost tresetnih kocki veoma precizno održava. Ovo se radi u modernim objektim ai voda se po zalivanju dezinfikuje.
Kada je reč o proizvodnji rasada za gajenje u kamenoj vuni ili kokosovom vlaknu,rasad se proizvodi ili i kontejnerima sa supstratom ili u jastucima kamene vune pa se pikira u kockice kamene vune ili kokosovog vlakna.
Bez obzira koji se sistem proizvodnje rasada koristi bitno je da je rasad potpuno zdrav optimalne visine, dobro razvijenih listova zelene boje i dobro razvijenog korena.