U ranijim tekstovima istakli smo da se za pokrivanje plastenika najčešće koriste folije. Folije mogu biti jednoslojne (spoljašnje i unutrašnje), dvostruke sa naduvavanjem, različitog kvaliteta i različitih osobina (anti-dust protiv prašine, anti-condesate protiv kondenzacije, malchopaque termoosetljiva na višim temperaturama od 28 C postaje bela i smanjuje transparentnost,folije sa fluorescentnim aditivima značajne u borbi protiv insekata,ADIR Blue folije plave boje smanjuje štete od plamenjače).Međutim za pokrivanje plastenika koriste se i čvrste ili tzv krute pokrivke.Ranije se od tih pokrivki koristili poliester FRP ili fiberglas,PVC ploče a danas akrili i polikarbonati. Akril je materijal koji je lak za upotrebu, lomljiv je u velikim pločama,velike je čvrstoće najčešće višeslojan sa vazduhom između slojeva koja mu daje dobre izolacione osobine,nešto je lošije propustljivosti za svetlost. Sličnih osobina je i polikarbonat.Veoma bitna karakteristika je mehanička otpornost pre svega na oštećenja od grada gde je polikarbonat daleko najotporniji,mada je i folija posebno na naduvavanje izuzetno velike otpornosti. Najveća mana čvrstih pokrivki je laka zapaljivost, i visoka cena. Najčešće se od ovih materijala prave vrata plastenika,ali mogu i celi plastenici tj. bočne strane i čela dok su krovovi od duple folije na naduvavanje.Neki proizvođači plastenika ove materijale koriste za izradu polumeseca ,a to je deo plastenika koji pokriva čela u delu gde se iz ravnog dela ide u kupolu prema vrhu krova. U poređenju sa folijom čvrste pokrivke nisu osetljive na oštećenja koja često nastaju u plastenicima u toku rada ili na oštrim ivicama plastenika,krute pokrivke ne ne propuštaju infracrvene zrake, nešto su lošije propustljivosti za vidljivi deo sunčevog spektra. Kada je reč o postavljanju i trajnosti svakako su krute pokrivke isplativije od folija.
O staklu kao krutoj pokrivci biće reči u delu koji se odnosi na staklenike.

ISHRANA BILJAKA I NAVODNJAVANJE U PLASTENICIMA

U plasteničkoj proizvodnji mogu odvojeno ili istovremeno da se odvijaju ova dva procesa. Ako se odvijaju istovremeno, proces nosi naziv fertiirigacija, ili često nešto kraće fertigacija. Da bi voda bila dobra za navodnjavanje mora da ispunjava određene standarde. Prvi od njih je elektroprovodljivost ili skraćeno EC.

To znači koliko u vodi ima rastvorljivih soli pre svih NaCl odnosno kuhinjske soli, mada tu mogu biti i drugi hloridi (CaCl,MgCl) ili sulfati natrijuma ili magnezijuma. Mereno na temperaturi od 25oC voda pogodna za sve vidove povrtarske proizvodnje ima manje od 0,5 EC, sadrži manje od 1,5 mmol/l Na i Cl. Ako je vrednost EC 0,5 – 1,0 i sadržaj Na i Cl 1,5-3,0 voda nije pogodna za biljne vrste sa ograničenom zapreminom korena i gde nema dovoljne drenaže. Наставите са читањем →

PLASTENICI I PROVETRAVANJE

Provetravanje plastenika Ima za cilj da biljkama obezbedi što povoljnije uslove za rast i razviće, da sprečava pojavu kondenzacije vodene pare, pojave magle, povećanje vlažnosti vazduha, da snizi visoke temperature i izbaci iz plastenika ustajali vazduh. Na kraju ima vrlo važnu ulogu kod gasovanja odnosno povećavanja sadržaja ugljen dioksida u plasteniku što doprinosi povećanju fotosinteze, a time i prinosa u plastenicima. U cilju boljeg provetravanja plastenika postavljaju se i ventilatori koji služe za mešanje vazduha. Provetravanje u plastenicima može biti rešeno na različite načine. Svakako najbolji način je krovno provetravanje sa različitim stepenom otvorenosti krovova i potpuno automatizovanim otvaranjem i zatvaranjem krovova. Može biti otvaranje samo jedne strane krova ili obe tzv leptir otvaranje. Upravo leptir otvaranje je najbolji način provetravanja plastenika i omogućava provetravanje i kod jakih vetrova i jer je moguće otvarati parcijalno bilo koju stranu krova. Kod leptir otvaranja najčešće se otvaraju i zatvaraju obe strane istovremeno. Наставите са читањем →

PLASTENICI I ZASENA

Zbog boljeg kontrolisanja mikroklimatskih prilika u plastenicima se u toku leta primenjuju različita sredstva da smanje prodor jakih zraka sunčeve svetlosti i time podizanje temperature ,odnosno stvaranja ožegotina na lišću i plodovima.Najčešće se koristi zaštitne mreže,koje se u višim plastenicima postavljaju unutar plastenika i to iznad  betonskih staza,a imaju za cilj da spreče prodiranje sunčevih zraka na beton i time  da se refleksija svetlosti od betonskih staza ne usmeri na biljke neposredno posađenih pored ovih staza i izloži ih višim temperaturama i stvaranju ožegotina na njima.Kod malih plastenika ove zaštitne mreže se postavljaju preko folije i na jesen skidaju. Наставите са читањем →

NAJBOLJA LOKACIJA ZA PLASTENIKE

Mnogo faktora utiče da plastenik, i opšte bilo koji objekat zaštićenog prostora ima dobru proizvodnju i po kvalitetu, i po kvantitetu, da se u njemu racionalno troše energenti i na kraju ono što je i najvažnije da bude ekonomski isplativ. Svakako vrlo važnu ulogu u napred navedenom ima i izbor lokacije za podizanje plastenika, te upravo zbog toga ovom pitanju treba posvetiti dovoljno pažnje. Наставите са читањем →

PLASTENICI SA GREJANJEM

Grejanje plastenika omogućava da se proizvod nađe na tržištu što ranije, a samim tim i da ima višu cenu. Različit sistem gajenja zahteva i različite načine grejanja odnosno dogrevanja. Kod termofilnih biljaka bez dobro rešenog ptanja grejanja, ako želimo da imamo ekonomski isplativu proizvodnju, a to je po pravilu dobijen proizvod van sezone, ne može se govoriti o ekonomskoj isplativosti plasteničke proizvodnje. Svako ko želi da se ozbiljno bavi proizvodnjom u zaštićenom prostoru, i da podigne savremeni objekat za tu proizvodnju, mora da računa i na poprilično veliku stavku za rešenje sistema grejanja. Наставите са читањем →