Polazeći od činjenice, da smo ovaj sajt predvideli uglavnom za ljude koji žele da se profesionalno bave plasteničkom proizvodnjom, želimo da u ovom tekstu damo i neke praktične savete i informacije, koje mogu biti izuzetno značajne svima koji planiraju podizanje velikih plastenika.
Da bi se krenulo u plasteničku proizvodnju treba podići plastenik. Наставите са читањем
Zemljište ima dvostruku ulogu u gajenju biljaka, ulogu snabdevača biljaka vodom i u njoj rastvorenim hranjivim materijama i ulogu pričvršćivanja biljaka tj. oslonca. U povoljnim uslovima, koje podrazumevaju dobre fizičke, mehaničke i hemijske osobine, zatim odsustvo ili u manjoj meri prisustvo patogena, predstavlja idealni medijum za kvalitetnu i rentabilnu proizvodnju.
Međutim proizvodnja u zaštićenom prostoru (plastenicima) je intezivna, gde u toku godine u zavisnosti da li se objekat greje ili ne, obave se dva, tri pa čak više proizvodnih ciklusa. Наставите са читањем
U zavisnosti od načina i tehnolologije proizvodnje, nivo opreme u plasteniku može biti ražličit. Najviši nivo je u proizvodnji u hidroponiji, na olucima (kamena vuna, kokosova vlakna,supstrat), a najmanji u proizvodnji na zemljištu.
To su dva potpuno različita koncepta proizvodnje, ne samo u nivoima opreme već i u preduslovima za odvijanje, nivoima znanja i kontrole proizvodnje. Svaka od ovih proizvodnji ima značajne prednosti ali i nedostatke. Наставите са читањем
Za podizanje plastenika i njegovo efikasno funkcionisanje, moraju biti ispunjeni i odgovarajući uslovi, kako po izboru lokaliteta, položaja, orjentacije i nagiba terena, tako i po infrastrukturi. Ranije smo već istakli da je odgovarajuća infrastruktura preduslov za proizvodnju u zaštićenom prostoru – plsteniku.
Pre nego što se uopšte i odlučimo za bavljenjem ovom proizvodnjom moramo raspolagati zemljištem koje ima vodozahvat sa kvalitetom vode koji zadovoljava po fizičkim, hemijskim i biološkim osobinama. Наставите са читањем
U ranijim tekstovima istakli smo da se za pokrivanje plastenika najčešće koriste folije. Folije mogu biti jednoslojne (spoljašnje i unutrašnje), dvostruke sa naduvavanjem, različitog kvaliteta i različitih osobina (anti-dust protiv prašine, anti-condesate protiv kondenzacije, malchopaque termoosetljiva na višim temperaturama od 28 C postaje bela i smanjuje transparentnost,folije sa fluorescentnim aditivima značajne u borbi protiv insekata,ADIR Blue folije plave boje smanjuje štete od plamenjače).Međutim za pokrivanje plastenika koriste se i čvrste ili tzv krute pokrivke.Ranije se od tih pokrivki koristili poliester FRP ili fiberglas,PVC ploče a danas akrili i polikarbonati. Akril je materijal koji je lak za upotrebu, lomljiv je u velikim pločama,velike je čvrstoće najčešće višeslojan sa vazduhom između slojeva koja mu daje dobre izolacione osobine,nešto je lošije propustljivosti za svetlost. Sličnih osobina je i polikarbonat.Veoma bitna karakteristika je mehanička otpornost pre svega na oštećenja od grada gde je polikarbonat daleko najotporniji,mada je i folija posebno na naduvavanje izuzetno velike otpornosti. Najveća mana čvrstih pokrivki je laka zapaljivost, i visoka cena. Najčešće se od ovih materijala prave vrata plastenika,ali mogu i celi plastenici tj. bočne strane i čela dok su krovovi od duple folije na naduvavanje.Neki proizvođači plastenika ove materijale koriste za izradu polumeseca ,a to je deo plastenika koji pokriva čela u delu gde se iz ravnog dela ide u kupolu prema vrhu krova. U poređenju sa folijom čvrste pokrivke nisu osetljive na oštećenja koja često nastaju u plastenicima u toku rada ili na oštrim ivicama plastenika,krute pokrivke ne ne propuštaju infracrvene zrake, nešto su lošije propustljivosti za vidljivi deo sunčevog spektra. Kada je reč o postavljanju i trajnosti svakako su krute pokrivke isplativije od folija.
O staklu kao krutoj pokrivci biće reči u delu koji se odnosi na staklenike.
U plasteničkoj proizvodnji mogu odvojeno ili istovremeno da se odvijaju ova dva procesa. Ako se odvijaju istovremeno, proces nosi naziv fertiirigacija, ili često nešto kraće fertigacija. Da bi voda bila dobra za navodnjavanje mora da ispunjava određene standarde. Prvi od njih je elektroprovodljivost ili skraćeno EC.
To znači koliko u vodi ima rastvorljivih soli pre svih NaCl odnosno kuhinjske soli, mada tu mogu biti i drugi hloridi (CaCl,MgCl) ili sulfati natrijuma ili magnezijuma. Mereno na temperaturi od 25oC voda pogodna za sve vidove povrtarske proizvodnje ima manje od 0,5 EC, sadrži manje od 1,5 mmol/l Na i Cl. Ako je vrednost EC 0,5 – 1,0 i sadržaj Na i Cl 1,5-3,0 voda nije pogodna za biljne vrste sa ograničenom zapreminom korena i gde nema dovoljne drenaže. Наставите са читањем