Zemljišta za plastenike treba da bude ocedno da može lako da propusti višak vode u dublje slojeve. Takodje prilikom nivelisanja pravi se blagi pad na jednu stranu ako je plastenik dužine do 80 m, odnosno blagi pad na dve strane ako je duži od 80 m, pri čemu je staza tj. ulaz u plastenik na sredini bočne strane. Ovaj model prati i sama konstrukcija tj. blago je nagnuta na jednu stranu kod manjih odnosno na dve strane kod većih dužina plastenika. Sve ovo ima za cilj da se odvede suvišna voda kako iz plastenika tako i sa plastenika. Ova voda se najčešće skuplja u tzv. upojne jame. Posebna pažnja sa odvodjenjem suvišne vode iz plastenika se posvećuje pri gajenju na veštačkim podlogama, gde se koristi značajno veća količina vode. Da pri korišćenju većih količina vode ne stvorimo blato a samim tim i loše uslove za rad sa jedne i zbog isparavanja te vode i prevelike vlažnosti vazduha a time i povoljne uslove za razvoj bolesti sa druge strane u plastenicima se radi drenaža. Наставите са читањем →

IZGRADNJA PLASTENIKA

Polazeći od činjenice, da smo ovaj sajt predvideli uglavnom za ljude koji žele da se profesionalno bave plasteničkom proizvodnjom, želimo da u ovom tekstu damo i neke praktične savete i informacije, koje mogu biti izuzetno značajne svima koji planiraju podizanje velikih plastenika.

Da bi se krenulo u plasteničku proizvodnju treba podići plastenik. Наставите са читањем →

ZEMLJIŠTE I PLASTENICI

Zemljište ima dvostruku ulogu u gajenju biljaka, ulogu snabdevača biljaka vodom i u njoj rastvorenim hranjivim materijama i ulogu pričvršćivanja biljaka tj. oslonca. U povoljnim uslovima, koje podrazumevaju dobre fizičke, mehaničke i hemijske osobine, zatim odsustvo ili u manjoj meri prisustvo patogena, predstavlja idealni medijum za kvalitetnu i rentabilnu proizvodnju.

Međutim proizvodnja u zaštićenom prostoru (plastenicima) je intezivna, gde u toku godine u zavisnosti da li se objekat greje ili ne, obave se dva, tri pa čak više proizvodnih ciklusa. Наставите са читањем →

PLASTENICI – PRIBOR I OPREMA

U zavisnosti od načina i tehnolologije proizvodnje, nivo opreme u plasteniku može biti ražličit. Najviši nivo je u proizvodnji u hidroponiji, na olucima (kamena vuna, kokosova vlakna,supstrat), a najmanji u proizvodnji na zemljištu.

To su dva potpuno različita koncepta proizvodnje, ne samo u nivoima opreme već i u preduslovima za odvijanje, nivoima znanja i kontrole proizvodnje. Svaka od ovih proizvodnji ima značajne prednosti ali i nedostatke. Наставите са читањем →

INFRASTRUKTURA I PLASTENICI

Za podizanje plastenika i njegovo efikasno funkcionisanje, moraju biti ispunjeni i odgovarajući uslovi, kako po izboru lokaliteta, položaja, orjentacije i nagiba terena, tako i po infrastrukturi. Ranije smo već istakli da je odgovarajuća infrastruktura preduslov za proizvodnju u zaštićenom prostoru – plsteniku.

Pre nego što se uopšte i odlučimo za bavljenjem ovom proizvodnjom moramo raspolagati zemljištem koje ima vodozahvat sa kvalitetom vode koji zadovoljava po fizičkim, hemijskim i biološkim osobinama. Наставите са читањем →

U ranijim tekstovima istakli smo da se za pokrivanje plastenika najčešće koriste folije. Folije mogu biti jednoslojne (spoljašnje i unutrašnje), dvostruke sa naduvavanjem, različitog kvaliteta i različitih osobina (anti-dust protiv prašine, anti-condesate protiv kondenzacije, malchopaque termoosetljiva na višim temperaturama od 28 C postaje bela i smanjuje transparentnost,folije sa fluorescentnim aditivima značajne u borbi protiv insekata,ADIR Blue folije plave boje smanjuje štete od plamenjače).Međutim za pokrivanje plastenika koriste se i čvrste ili tzv krute pokrivke.Ranije se od tih pokrivki koristili poliester FRP ili fiberglas,PVC ploče a danas akrili i polikarbonati. Akril je materijal koji je lak za upotrebu, lomljiv je u velikim pločama,velike je čvrstoće najčešće višeslojan sa vazduhom između slojeva koja mu daje dobre izolacione osobine,nešto je lošije propustljivosti za svetlost. Sličnih osobina je i polikarbonat.Veoma bitna karakteristika je mehanička otpornost pre svega na oštećenja od grada gde je polikarbonat daleko najotporniji,mada je i folija posebno na naduvavanje izuzetno velike otpornosti. Najveća mana čvrstih pokrivki je laka zapaljivost, i visoka cena. Najčešće se od ovih materijala prave vrata plastenika,ali mogu i celi plastenici tj. bočne strane i čela dok su krovovi od duple folije na naduvavanje.Neki proizvođači plastenika ove materijale koriste za izradu polumeseca ,a to je deo plastenika koji pokriva čela u delu gde se iz ravnog dela ide u kupolu prema vrhu krova. U poređenju sa folijom čvrste pokrivke nisu osetljive na oštećenja koja često nastaju u plastenicima u toku rada ili na oštrim ivicama plastenika,krute pokrivke ne ne propuštaju infracrvene zrake, nešto su lošije propustljivosti za vidljivi deo sunčevog spektra. Kada je reč o postavljanju i trajnosti svakako su krute pokrivke isplativije od folija.
O staklu kao krutoj pokrivci biće reči u delu koji se odnosi na staklenike.