U našim krajevima, jedan od ograničavajućih faktora za zimsku proizvodnju jeste nedostatak svetlosti.Otuda najčešće se sa ranom zimskom proizvodnjom započinje krajem januara i početkom februara, tako da je početak berbe najčešće gajenih biljnih vrsta onda  kada već ima dovoljno sunčeve svelosti.Ovo se odnosi i na krastavac, i na paradajz i na papriku.U regijama gde ima dovoljno sunčeve svetlosti, početak proiizvodnje paradajza je u Septembru ili Oktobru,početak berbe je u Decembru a  bere se do Jula.Zbog investicija i utroška energije dodatno odnosno dopunsko osvetljenje zaštićenog prostora se koristi u proizvodnji ,cveća,rasada,a poslednjih desetak godina i u proizvodnji povrća..Period dopunskog osvetljenja je  2 do 3 meseca, a cilj je da se obezbedi 14 do 16 sati dnevne svetlost,odnosno da se u uslovima kratkog dana obezbede povoljni uslovi za rast i razviće biljaka dugog dana.Upravo zbog toga dopunsko osvetljenje se primenjuje kod biljaka dugog dana.Za dopunsko osvetljenje mogu se koristiti i obične volframske sijalice,halogene sijalice,živine i natrijumske   lampe.Uopšte ove lampe treba da daju talasne dužine i intezitet svetlosti što sličniji onoj koja je povoljna za rast i razviće biljaka.Dopunsko osvetljenje treba da bude što ravnomernije da ne bi došlo do neujednačenog rasta biljaka.

   Dopunsko osvetljenje je prvo počelo da se koristi u proizvodnji cveća a zatim i u proizvodnji paradajza, koji je i po površini na kojoj se koristi veći od ostalih povrtarskih useva.Dopunsko osvetljenje se u proizvodnji paradajza koristi više od 10 godina i započeto je u Holandiji.Dopunsko osvetljeje svakako iziskuje dodatne investicione troškove i povećanje troškova električe energije,ali kroz više prinose i povećanje cene prodaje proizvoda dolazi se do ekstra prihoda.Ono što je svakako i najbitnije jeste da primenom dodatnog osvetljenja u plastenicima se još više gubi predznak sezonske proizvodnje.

Istraživanja u pravcu korišćenja dopunske svetlosti su velika i tradicionalne načine osvetljenja zamenjuju novi. Led diode su od 2008 postale budućnost dodatog osvetljenja u zaštićenom prostoru i danas se koriste u tu svrhu.

Sastav vazduha u plastenicima i staklenicima je isti kao i u atmosferi.Najzastupljeniji je azot,zatim,kiseonik i ugljen dioksid.Savremeni objekti zaštićenog prostora omogućavaju zahvaljujući opremi ,mernim instrumentima ne samo kontrolu nego i upravljanje sastavom vazduha.Za proces fotosinteze tj stvaranje organske materije biljke koriste ugljen dioksid.Sadržaj ugljen dioksida u atmosferi i u zaštićenom prostoru je oko 0,03% po nekim istraživanjim oko 0,034% ili 340 ppm.Da bi biljke postigle maksimalnu produkciju organske mase, potrebno je da koncentracija ugljen dioksida bude 800 do 1000 ppm, odnosno do 0,1%.Treba ipak istaći da za različite biljne vrste optimalna količina CO₂ za fotosintezu je različita,i da na povećanje koncentracije ugljen dioksida različite biljne vrste različito reaguju.Gasovanje omogućava povećanje prinosa,jer biljka postaje bujnija,listovi postaju intenzivno zeleni i krupniji,a ubrzava se obrazovanje generativnih organa(cvetovi postaju krupniji,intenzivnije boje,bolje se formiraju plodovi).Upravo zbog svega navedenog povećanje prinosa kod paradajza može biti 20 do 30% i u mnogim objektima zaštićenog prostora gasovanje postaje redovna agrotehnička mera. Neke agrotehničke mere povećavaju sadržaj CO₂ jedna od tih mera je obilno đubrenje stajnjakom,jer se  razlaganjem organske materije oslobađa CO_2.Ipak ako govorimo o kontrolisanom povećanju sadržaja ugljen dioksida u zaštićenom prostoru onda se to postiže dodavanjem čistog CO₂ ili dodavanjem produkata sagorevanja koji imaju visok sadržaj CO_2.Čist CO₂ može da se koristi iz čeličnih boca pod pritiskom u tečnom stanju, ili može da se koristi suvi led, gde je ugljen dioksid u čvrstom stanju i već na sobnoj temperaturi isparava.Za dodavanje gasa iz čeličnih boca tj rezervoara potrebna je distributivna mreža tj cevi koje imaju otvore nešto slično kao sistemi za navodnjavanje kap po kap.Svakako bilo koji od ovih načina da se koriste veoma je skupo posebno je visoka cena mernih instrumenata u cilju dobre kontrole.Mera obogaćivanja proizvodnog prostora ovim gasom je jedna od poslednjih mera koje počinju da se sptovode u cilju povećanja prinosa.

Sa gasovanjem se počinje u ranim jutarnjim satima a završava pred zalazak sunca, znači odvija se kad i proces fotosinteze.Primena noću i pri slaboj osvetljenosti kada nema procesa fotosinteze dovodi do nekroza listova i oštećenja biljaka što se najviše manifestuje na vegetativnim kupama, a biljke tj njeni vrhovi izgledaju kao da su skuvani.Ovo se dešava kod korišćenja kalorifera za grejanje u plastenicima noću što dovodi do povećanja  koncentracije ugljen dioksida, pa kako nema fotosinteze dolazi do napred navedenih promena na biljkama.Za gasovanje je bitno da plastenik tj staklenik odnosno krovni ili bočni otvori na njima u toku dana budu zatvoreni ili vrlo malo otvoreni, što znači da je ova mera gotovo ne izvodljiva kada je plastenik potpuno otvoren tj leti kada su visoke dnevne temperature.