U našim krajevima, jedan od ograničavajućih faktora za zimsku proizvodnju jeste nedostatak svetlosti.Otuda najčešće se sa ranom zimskom proizvodnjom započinje krajem januara i početkom februara, tako da je početak berbe najčešće gajenih biljnih vrsta onda  kada već ima dovoljno sunčeve svelosti.Ovo se odnosi i na krastavac, i na paradajz i na papriku.U regijama gde ima dovoljno sunčeve svetlosti, početak proiizvodnje paradajza je u Septembru ili Oktobru,početak berbe je u Decembru a  bere se do Jula.Zbog investicija i utroška energije dodatno odnosno dopunsko osvetljenje zaštićenog prostora se koristi u proizvodnji ,cveća,rasada,a poslednjih desetak godina i u proizvodnji povrća..Period dopunskog osvetljenja je  2 do 3 meseca, a cilj je da se obezbedi 14 do 16 sati dnevne svetlost,odnosno da se u uslovima kratkog dana obezbede povoljni uslovi za rast i razviće biljaka dugog dana.Upravo zbog toga dopunsko osvetljenje se primenjuje kod biljaka dugog dana.Za dopunsko osvetljenje mogu se koristiti i obične volframske sijalice,halogene sijalice,živine i natrijumske   lampe.Uopšte ove lampe treba da daju talasne dužine i intezitet svetlosti što sličniji onoj koja je povoljna za rast i razviće biljaka.Dopunsko osvetljenje treba da bude što ravnomernije da ne bi došlo do neujednačenog rasta biljaka.

   Dopunsko osvetljenje je prvo počelo da se koristi u proizvodnji cveća a zatim i u proizvodnji paradajza, koji je i po površini na kojoj se koristi veći od ostalih povrtarskih useva.Dopunsko osvetljenje se u proizvodnji paradajza koristi više od 10 godina i započeto je u Holandiji.Dopunsko osvetljeje svakako iziskuje dodatne investicione troškove i povećanje troškova električe energije,ali kroz više prinose i povećanje cene prodaje proizvoda dolazi se do ekstra prihoda.Ono što je svakako i najbitnije jeste da primenom dodatnog osvetljenja u plastenicima se još više gubi predznak sezonske proizvodnje.

Istraživanja u pravcu korišćenja dopunske svetlosti su velika i tradicionalne načine osvetljenja zamenjuju novi. Led diode su od 2008 postale budućnost dodatog osvetljenja u zaštićenom prostoru i danas se koriste u tu svrhu.

Sastav vazduha u plastenicima i staklenicima je isti kao i u atmosferi.Najzastupljeniji je azot,zatim,kiseonik i ugljen dioksid.Savremeni objekti zaštićenog prostora omogućavaju zahvaljujući opremi ,mernim instrumentima ne samo kontrolu nego i upravljanje sastavom vazduha.Za proces fotosinteze tj stvaranje organske materije biljke koriste ugljen dioksid.Sadržaj ugljen dioksida u atmosferi i u zaštićenom prostoru je oko 0,03% po nekim istraživanjim oko 0,034% ili 340 ppm.Da bi biljke postigle maksimalnu produkciju organske mase, potrebno je da koncentracija ugljen dioksida bude 800 do 1000 ppm, odnosno do 0,1%.Treba ipak istaći da za različite biljne vrste optimalna količina CO₂ za fotosintezu je različita,i da na povećanje koncentracije ugljen dioksida različite biljne vrste različito reaguju.Gasovanje omogućava povećanje prinosa,jer biljka postaje bujnija,listovi postaju intenzivno zeleni i krupniji,a ubrzava se obrazovanje generativnih organa(cvetovi postaju krupniji,intenzivnije boje,bolje se formiraju plodovi).Upravo zbog svega navedenog povećanje prinosa kod paradajza može biti 20 do 30% i u mnogim objektima zaštićenog prostora gasovanje postaje redovna agrotehnička mera. Neke agrotehničke mere povećavaju sadržaj CO₂ jedna od tih mera je obilno đubrenje stajnjakom,jer se  razlaganjem organske materije oslobađa CO_2.Ipak ako govorimo o kontrolisanom povećanju sadržaja ugljen dioksida u zaštićenom prostoru onda se to postiže dodavanjem čistog CO₂ ili dodavanjem produkata sagorevanja koji imaju visok sadržaj CO_2.Čist CO₂ može da se koristi iz čeličnih boca pod pritiskom u tečnom stanju, ili može da se koristi suvi led, gde je ugljen dioksid u čvrstom stanju i već na sobnoj temperaturi isparava.Za dodavanje gasa iz čeličnih boca tj rezervoara potrebna je distributivna mreža tj cevi koje imaju otvore nešto slično kao sistemi za navodnjavanje kap po kap.Svakako bilo koji od ovih načina da se koriste veoma je skupo posebno je visoka cena mernih instrumenata u cilju dobre kontrole.Mera obogaćivanja proizvodnog prostora ovim gasom je jedna od poslednjih mera koje počinju da se sptovode u cilju povećanja prinosa.

Sa gasovanjem se počinje u ranim jutarnjim satima a završava pred zalazak sunca, znači odvija se kad i proces fotosinteze.Primena noću i pri slaboj osvetljenosti kada nema procesa fotosinteze dovodi do nekroza listova i oštećenja biljaka što se najviše manifestuje na vegetativnim kupama, a biljke tj njeni vrhovi izgledaju kao da su skuvani.Ovo se dešava kod korišćenja kalorifera za grejanje u plastenicima noću što dovodi do povećanja  koncentracije ugljen dioksida, pa kako nema fotosinteze dolazi do napred navedenih promena na biljkama.Za gasovanje je bitno da plastenik tj staklenik odnosno krovni ili bočni otvori na njima u toku dana budu zatvoreni ili vrlo malo otvoreni, što znači da je ova mera gotovo ne izvodljiva kada je plastenik potpuno otvoren tj leti kada su visoke dnevne temperature.

U plasteničkoj proizvodnji clokupan proces proizvodnje  od semena do semena može da se odvija u istom plasteniku, ali je mnogo češći slučaj da se proizvodnja rasada obavlja u jednom objektu, a sama proizvodnja u drugom ili drugim objektima. Najčešće ipak se rasad kupuje od proizvođača specijalizovanih za tu proizvodnju .Pre nego što se rasad rasadi bez obzira kako je nabavljen ili proizveden trebalo bi plastenik pripremiti za rasađivanje.Ako krećete prvi put sa proizvodnjom treba biti upoznat sa time šta je na parceli gde je podignut plastenik gajeno pre toga, odnosno da li su se koristili neki herbicidi koji mogu biti opasni za naredni usev jer se mnogi zadržavaju u zemjištu i vise od šest meseci. Наставите са читањем →

Za postizanje vrhunskih rezultata u proizvodnji povrća, cveća i aromatično- začinskog bilja potrebno je proizvoditi rasad po najvišim standardima kako u pogledu fitosanitarne ispravnosti tako i po biološkim osobinama i fiziološkom stanju. Greške koje nastanu u proizvodnji rasada gotovo da ne mogu da se isprave u kasnijim fazama, bez obzira na sav trud i sva materijalna sredstva uložena u proces proizvodnje. Da bi se uspešno proizveo rasad  potrebno je ispuniti neke osnovne činioce.Preduslov za ispunjavanje tih činilaca jeste  dobar i kvalitetan objekat, gde je moguće kontrolisati uslove proizvodnje.

Jedan od osnovnih uslova za proizvodnju rasada je temperatura vazduha. Optimalne temperature vazduha zavise od biljne vrste i fenofaze razvoja biljaka.Za toploljubive biljke optimalne dnevne temperature su 22^oC do 25^oC,dok su noćne nešto niže od 18^oC do 20^oC.Kod salata od faze do faze u zavisnosti da li je sunčan ili oblačan dan optimalne temperature su danju  od 12^oC do 20^OC noću od 8^oC do 12^oC. Наставите са читањем →

Savremena ahitektura i gradnja novih objekata, bilo da se radi o privatnim kućama, poslovnim zgradama ili velikim tržnim centrima, gotovo da se ne može zamisliti bez ozelenjavanja.Može se reći da skoro i da nema urbanih delova, u kojima se bar u nekom kutku ne posveti pažnja ozeljenjavanju. Ozelenjene zelene površine ma koliko one male ili velike  bile, postaju najatraktivniji deo tog prostora. Uredan, pejzažno-arhitektonski privlačan prostor postaje sve interesantniji za mnoga dešavanja, kao što su prijemi,proslave pa čak i venčanja. Da bi ozelenjavanje zelenih površina, odnosno delova prostora predviđenih za zelene površine bilo što prikladnije  i lepše sve se više ovaj posao poverava stručnjacima, inžinjerima pejzažne arhitekture.

Kada  je reč o dvorištima,primetan je trend da se paralelno sa projektima za izgradnju novih objekata, rade i projekti ozelenjavanja zelenih površina,odnosno da se vrlo često rade zajedno.Svakako jedan od najbitnijih segmenata ozelenjavanja dvorišta i uopšte ozelenjavanja je pravi izbor biljaka za ozeljenjavanje, bez obzira da li se radi o travi odnosno travnim smešama,ukrasnom bilju ili ukrasnom šiblju,listopadnim ili četinarskim vrstama.Posebno raduje jedan novi talas planiranja podizanja objekata u selu, koje u ovom pogledu u potpunosti prati tedencije planiranja i uređenja prostora u gradovima.Na ovaj način seoska domaćinstva sve više izlaze iz klišea bašta i vrtova u kojima je bilo posađeno sve i svašta  u stilu sa čuvenom izrekom tj stihom Čika Jove Zmaja “Gde god nađeš zgodno mesto, ti drvo posadi“, a sve se više pridaje značaj, pravom izboru onih biljnih vrsta koje bi najviše oplemenile prostor.

Bez obzira ko pravi,ili gde se pravi plan ozelenjavanja osnova  svih planova su travnjaci,koji su zapravo duša zelenih površina.Travnjaci mogu biti različiti, ali im je suština ista, oplemenjuju prostor. Pre podizanja travnjaka mora se napraviti pravi izbor trava odnosno travnih smeša koje će se koristiti za zasnivanje  travnjaka.Ovo pre svega zavisi od toga čemu će travnjak služiti,da li je isti u zaseni ili je tokom celog dana izložen  suncu.Kod izbora biljnih vrsta koje čine travnu smešu vodi se računa o pokrovnosti i otpornosti na gaženje  što je pre svega uslovljeno namenom korišćenja,i o tome da li biljna vrsta koja ulazi u travnu smešu može da podnosi zasenu ili ne.Kada se napravi pravi izbor travnih smeša mora se pristupiti pripremi zemljišta za ozeljenjavanje te površine.Kao i za ostale biljne vrste bilo bi poželjno uraditi hemijsku analizu zemlišta. Nakon toga pristupa se pripremi zemljišta, koja mora biti bezprekorna,a to  znači da je zemljište usitnjeno,rastresito,dobrog vodno-vazdušnog režima. Zemljište mora biti bogato humusom. Najbolje vreme za ozelenjavanje travnjaka jeste jesen i to zaključno sa krajem oktobra. Ovo vreme setve omogućava da trava nikne do zime i da u proleće krene sa intenzivnim rastom brže i na taj način da se lakše izbori sa uskolisnim korovima ,koji predstavljaju i najveći problem  pri ozelenjavanju dvorišta. Razlog za setvu u toku jeseni je i što trava u bokorenje ulazi kada su temperature ispod 25 stepeni.a to je temperatura iznad koje prestaje bokorenje. Setva trave može se obaviti ručno ili specijalnim sejalicama. Kada se setva obavlja ručno poželjno je seme pomešati sa peskom da bi se seme trave lakše i ravnomernije rasporedilo po površini predviđenoj za travnjak. Nakon setve seme treba prekriti sitnom zemljom ili peskom i obavezno izvaljati.Nakon valjanja pristupa se zalivanju. Najčešći način zalivanja je raspskivačima, koji mogu biti postavljeni po površini,ili ono što se najčešće viđa na sporskim terenima su rasprskivači koji su postavljeni u zemlji i koji se pomoću vremenskih tajmera izbacuju na površinu, zalivaju travu jedan period i opet vraćaju u zemlju. Ovo je tzv automatsko navodnjavanje. Primena automatskih rasprskivača je  kod travnjaka je sve učestalija, a svakako automatski rasprskivači su i najefikasniji u negovanju travnjaka..

Za sve one koji su nestrpljivi da što pre ozelene površine travnjakom,a i da pri tome dobiju travnjak izuzetnog kvaliteta  svakako je preporuka priimena travnih tepiha.Travni tepisi se sa slojem zemlje urolaju a zatim postave na željenu površinu. Na ovaj način trava koju su odnegovali pravi profesionalci je izuzetne pokrovnosti vrlo lako se prima na postavljenu podlogu i svakako je preporuka za sve koji žele najbolji mogući travnjak.

Kada se plastenik podigne, ako se proizavodnja odvija na zemlji treba uraditi analizu zemljišta. Analiza zemljišta može da se uradi i pre podizanja plastenika ako je površina gde je predviđeno da bude plastenik dovoljno ravna i ne zahteva nivelaciju i time mešanje zemlje.Zemljište mora da ima dobar vodno vazdušni režim,da je rastresito da nije podvodnoi i da nije zakorovljeno. Za agrohemijsku analizu uzimaju se uzorci zemljišta. Mesta na kojima se uzimaju uzorci treba da budu ravnomerno cik-cak raspoređena po celoj parceli. Prosečan uzorak sastavljen je od većeg broja pojedinačnih uzoraka i što ih više ima dobiće se realnija i tačnija analiza. Наставите са читањем →