Skuplje je jeftinije

kvalitetni plastenici

Mnogo puta kroz svoj život svako od nas se nalazi u dilemi da li da kupi nešto što je skuplje ili nešto što je jeftinije.Svakako nije lako dati pravi odgovor na to pitanje ,ali bi svakako u primeru plastenika mogla da se primeni krilatica ,,NISAM TOLIKO BOGAT DA KUPUJEM JEFTINE STVARI“.Ovaj stav pokušaćemo i da objasnimo preko nekih činjenica.

Kompjuter

Za analizu odnosa cene i kvaliteta krenućemo ovoga puta obrnutim redom pa ćemo stim u vezi prvo pokušati da objasnimo šta znači visok stepen automatizacije i visok nivo opreme. Наставите са читањем

Površina plastenika

Površina plastenika

Vrlo često postavljano pitanje jeste kolika je optimalna površina plastenika,odnosno koja  je to minimalna površina ekonomski isplativa.Niko pravi odgovor na ovo pitanje ne može da da, jer to zavisi od mnogo faktora.Ipak je najviše uslovljen namerom vlasnika objekta u smislu ozbiljnosti proizvodnje i investicionim mogućnostima,a stim u vezi nivoom opreme i stepenom automatizacije. Наставите са читањем

Priprema plastenika za proizvodnju

Plastenik spreman za proizvodnju hidroponiji

U plasteničkoj proizvodnji clokupan proces proizvodnje  od semena do semena može da se odvija u istom plasteniku, ali je mnogo češći slučaj da se proizvodnja rasada obavlja u jednom objektu, a sama proizvodnja u drugom ili drugim objektima. Najčešće ipak se rasad kupuje od proizvođača specijalizovanih za tu proizvodnju .Pre nego što se rasad rasadi bez obzira kako je nabavljen ili proizveden trebalo bi plastenik pripremiti za rasađivanje.Ako krećete prvi put sa proizvodnjom treba biti upoznat sa time šta je na parceli gde je podignut plastenik gajeno pre toga, odnosno da li su se koristili neki herbicidi koji mogu biti opasni za naredni usev jer se mnogi zadržavaju u zemjištu i vise od šest meseci. Наставите са читањем

Analiza vode

plastenik analiza vode

Jedan od preduslova za uspešno bavljenje povrtarskom proizvodnjom kako u plastenicima i staklenicima tako i na otvorenom polju jeste dobar kvalitet vode. Zbog toga je neophodno pre ulaska u proizvodnju utvrditi kvalitet vode tj uraditi analizu vode. U zavisnosti od analize i kvaliteta vode možemo se opredeliti za proizvodnju na otvorenom ili za proizvodnju u plastenicima i staklenicima. Kada je reč o napred navedenim objektima zaštićenog prostora treba istaći da kvalitet vode diktira podlogu na kojoj će se raditi tj da li proizvodnju možemo zasnovati samo na zemljištu ili to možemo učiniti i na veštačkoj podlozi. Analizom vode utvrđujemo fizičko – hemijske i mikrobiološke osobine vode. Fizičko hemijska analiza daje podatke o prisustvu i količini mikroelemenata a biološka utvrđuje prisustvo nematoda i virusa.Klasifikacija vode se najviše utvrđuje kroz elektro provodljivost tj sadržaj soli kao i sadržaja natrijuma i hlora. Наставите са читањем

Proizvodnja rasada

Savremeni način proizvodnje rasada

Za postizanje vrhunskih rezultata u proizvodnji povrća, cveća i aromatično- začinskog bilja potrebno je proizvoditi rasad po najvišim standardima kako u pogledu fitosanitarne ispravnosti tako i po biološkim osobinama i fiziološkom stanju. Greške koje nastanu u proizvodnji rasada gotovo da ne mogu da se isprave u kasnijim fazama, bez obzira na sav trud i sva materijalna sredstva uložena u proces proizvodnje. Da bi se uspešno proizveo rasad  potrebno je ispuniti neke osnovne činioce.Preduslov za ispunjavanje tih činilaca jeste  dobar i kvalitetan objekat, gde je moguće kontrolisati uslove proizvodnje.

Jedan od osnovnih uslova za proizvodnju rasada je temperatura vazduha. Optimalne temperature vazduha zavise od biljne vrste i fenofaze razvoja biljaka.Za toploljubive biljke optimalne dnevne temperature su 22oC do 25oC,dok su noćne nešto niže od 18oC do 20oC.Kod salata od faze do faze u zavisnosti da li je sunčan ili oblačan dan optimalne temperature su danju  od 12oC do 20OC noću od 8oC do 12oC. Наставите са читањем

Drenaža zemljišta

drenaza zemljista u plastenicima

Zemljišta za plastenike treba da bude ocedno da može lako da propusti višak vode u dublje slojeve. Takodje prilikom nivelisanja pravi se blagi pad na jednu stranu ako je plastenik dužine do 80 m, odnosno blagi pad na dve strane ako je duži od 80 m, pri čemu je staza tj. ulaz u plastenik na sredini bočne strane. Ovaj model prati i sama konstrukcija tj. blago je nagnuta na jednu stranu kod manjih odnosno na dve strane kod većih dužina plastenika. Sve ovo ima za cilj da se odvede suvišna voda kako iz plastenika tako i sa plastenika. Ova voda se najčešće skuplja u tzv. upojne jame. Posebna pažnja sa odvodjenjem suvišne vode iz plastenika se posvećuje pri gajenju na veštačkim podlogama, gde se koristi značajno veća količina vode. Da pri korišćenju većih količina vode ne stvorimo blato a samim tim i loše uslove za rad sa jedne i zbog isparavanja te vode i prevelike vlažnosti vazduha a time i povoljne uslove za razvoj bolesti sa druge strane u plastenicima se radi drenaža. Наставите са читањем